Investicioni fondovi

Šta je Investicioni fond?

Investicioni fond (eng. mutual funds, investment funds ili samo funds) je finansijska organizacija koja prikuplja sredstva (pretežno novčana) od svojih ulagača koja zatim plasira u kratkoročne ili dugoročne investicije, odnosno u različite finansijske oblike. Uslovno se može shvatiti kao oblik štednje, ali za razliku od štednje koja u proseku godišnje donosi 5% godišnje, fondovi u svetu donose godišnje prosečan prinos veći i od 20%.

Osnovna podela investicionih fondova:

  • otvoreni investicioni fond – celokupna imovina podeljene je na jednake delove tzv. “jedinice” koje predstavljaju proporcionalne delove u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda. Sredstva prikupljena od ulagača koriste se za kupovinu različitih vrsta hartija od vrednosti (deonica, obveznica…) i na taj način se rizik uloženih sredstava diversifikuje. Uložena sredstva mogu se povući svakoga trenutka, a fond ima zakonski rok od 5 dana za isplatom.
  • zatvoreni investicioni fond – osniva se sa ograničenim brojem akcija, ne izdaju se nove akcije, niti se otkupljuju od ulagača, već ih ulagači moraju prodati na zatvorenom tržištu. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu i otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi takodje ulažu i u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje na otvorenom tržištu, što ih potencijalno čini rizičnijim od otvorenih fondova.
  • privatni investicioni fondovi – osnivaju se kao društva sa ograničenom odgovornošću, namemenja su iskusnim investitorima, a početni ulog kreće od minimalnih 50.000 Evra

Rizik

Osnovni način kojim fondovi smanjuju rizik poslovanja je diversifikacijom sredstava fonda u više različitih investicija, tržišta i sl.

Primer: Ako bi fond imao akcije u samo jednom privrednom subjektu, a te akcije izgube na svojoj vrednosti 50% to znači da je celokupna vrednost fonda pala za 50%. Ukoliko bi fond u svome vlasništvu imao i akcije drugih preduzeća, a pomenute akcije činile 10% celokupnih akcija fonda, onda bi gubici iznosili 5% (za razliku od prvobitnih 50%).
diversifikacija

Glavni nedostaci fondova u odnosu na  štednju u bankama su  nepostojanje garancije države za uložena sredstva i promenljivost prinosa.

Vrste rizika:

  • Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata po vrednost imovine investicionog fonda usled promena na tržištu (promene kamatnih stopa, promene cena na malo, valutni rizik)
  • Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata po poslovni i finansijski položaj fonda, i to usled: Propusta u radu zaposlenih, Neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom, nepredvidivih eksternih događaja.
  • Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata po sposobnost investiocionog fonda da ispunjava svoje dospele obaveze.
  • Rizik uskladjenosti poslovanja fonda sa propisima predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata po položaj fonda zbog nepridržavanja zakona, pravila i propisa iz oblasti investicionih fondova i svim ostalim oblastima u vezi sa poslovanjem fonda.

Investicioni fondovi u Srbiji

Kod nas je ova oblast regulisana Zakonom o investicionim fondovima.

U Srbiji danas posluje 10 Investicionih fondova i to: Delta PlusFIMA ProActiveRaiffeisen AkcijeFocus PremiumIlirika JIE, Delta DynamicCitadel Triumph, Zepter Capital i Kombank InFond.




(required)



(required) (Won't be displayed)


Komentar: